KRVAVI PUTEVI – Nacistički prinudni rad u severnoj Norveškoj
Michael Stokke je istoričar iz Bergena u Norveškoj. Radi kao istraživač u centru Narviksenteret. Objavio je različite publikacije o prinudnom radu u Norveškoj. Svoj master rad napisao je o sovjetskim civilnim radnicima, a doktorski o jugoslovenskim prinudnim radnicima u Norveškoj pod nemačkom okupacijom.
Sinje Kätsch je njegova partnerka iz Berlina u projektu istraživačkog pozorišta. Ona je više godina živela u Norveškoj i sarađivala sa Mihaelom Stokkeom na istraživačkim radovima za Narviksenteret. Njen deda je kao politički zatvorenik bio na prinudnom radu u severnoj Norveškoj. Sinje Kätsch je diplomirana terapeutkinja umetnošću.
Dr. Marina Panikar je istoričarka iz Arhangelska, nastavnica istorije i filozofije i docentkinja na Institutu za društvene nauke i politikologiju, na katedri za regionalne studije i međunarodne odnose na držanom Severno-arktičkom univerzitetu Arhangelsk, kao i zamenica direktorke Instituta. 2008. godine je objavila disertaciju na temu „Sovjetski ratni zarobljenici u Norveškoj u godinama Drugog svetskog rata“; od 2010. objavljivala je različite radove na tu temu.
Ingrid Damerow je istočnoevropska istoričarka, slavistkinja, kao i asistentkinja-istraživačica. Ona je slobodni saradnik u Nemačko–ruskom muzeju Berlin-Karlshorst i u memorijalnoj kući konferencije na Wannsee-u. Prevela je sa ruskog i objavila više memoarskih tekstova preživelih Holokausta i gulaga iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Dr. Milan Koljanin je istoričar na beogradskom Insitutu za savremenu istoriju. Težište njegovog rada predstavlja sistem nacionalsocijalističkih koncentracionih logora u Srbiji. Ovde je naročito važan najveći logor na nekadašnjem sajmu – Staro sajmište, u Zemunu, nemački Semlin. On je tada bio na hrvatskoj teritoriji i pod upravom Gestapoa. Od decembra 1941. do maja 1942. nazivan je Logorom za Jevreje Zemun. Do kraja jula 1943. je bio prihvatni logor. Odavde su jugoslovenski zarobljenici slati u radne i koncentracione logore, među njima i u Norvešku.
Beate Niemann je kao inokorespodent za engleski i francuski radila u različitim stručnim oblastima. Napisala je biografiju svoga oca, Bruna Satlera, koji je za vreme rata, između ostalog, bio vođa Odseka IV u Gestapou, pri komandi sigurnosne policije i sigurnosne službe u Beogradu. Njegovim nadležnostima pripadali su izdavanje naredbi za streljanje, kao i slanje na prinudni rad, pa i u Norvešku.
Jovan Arsenić ima srpsko poreklo i nemački pasoš. Diplomirani je psiholog i filmski reditelj. Njegova lična veza s ovom temom zapravo je povest njegove familije. Njegova baka je kao jevrejska devojka i komunistkinja iz Budimpeste, preživela Bergen-Belsen, a njegov deda je iz Srbije odveden na prinudni rad u Nemačku.
Hanna Sjöberg je umetnica i autorka izložbe. Obrazovanje je stekla na Višoj umetničkoj školi u Stokholmu i na HDK Berlin. Organizovala je brojne izložbe, a nedavno i „At the Water’s Edge“ koja predstavlja memorijalni projekat o Baltičkom moru. Sa Marijom Backman iz Stokholma već godinama istražuje istoriju izbegličkih logora u Švedskoj tokom Drugog svetskog rata.
Gaby Oelrichs je vođa projekta BLODVEGER i nekadašnja upravnica biblioteke u Nemačkom istorijskom institutu u Vašingtonu DC, kao i biblioteke u Kući konferencije Wannsee.
Christian Tietz je istoričar i reditelj, jedan od osnivača Istraživačkog pozorišta Vajswerk Berlin; njegova postavka O KONAČNOM REŠENJU CIGANSKOG PITANJA je 2015. osvojila Hans Frankenthal-nagradu odbora Fondacije Aušvic. Nakon projekata KONFERENCIJA PLANA GLADI i ŽIVOT BERL KOSTINSKI, BLODVEGER predstavlja njegovu treću postavku u Nemačko-ruskom muzeju Berlin-Karlshorst.