KRVAVI PUTEVI – Nacistički prinudni rad u severnoj Norveškoj

1939/1940

Nemačkim napadom na Poljsku 1. septembra počinje Drugi svetski rat.

3.10. Veliki admiral Raeder zalaže se kod Hitlera, „za proširenje operativne baze na severu.“

14.12. Hitler naređuje „da se uz pomoć minimalnog ljudstva sprovede istraživanje kako da se osvoji Norveška.“

26.2. Generalmajor Warlimont utvrđuje u svojoj zabelešci za izveštaj, da „je neophodna planska ugradnja severnih i baltičkih zemalja u kontinentalno evropski privredni sistem pod nemačkom upravom“.

1.3. objavljuje se Hitlerovo uputstvo o napadu na Dansku i Norvešku: „Razvijanje položaja u Skandinaviji zahteva da se preduzmu sve pripremne mere da se uz deo snaga Vermahta zauzmu Danska i Norveška („Slučaj vežbe na Vezeru”). Za ovu svrhu treba da (…) naša centralna baza u Švedskoj bude obezbeđena i da se proširi polazno mesto za ratnu mornaricu i vazdušne snage protiv Engleske.“

Početak nemačkog napada na Dansku i Norvešku usledio je 9. aprila.

„Nakon 1866. odn. 1871. nastaće iz Nemačkog Carstva Germansko odn. Veliko- Germansko Carstvo“, citiraju Gebels odnosno Rozenberg Hitlerove reči.

24.4. Hitler proglašava zauzete norveške oblasti za Komesarijat Rajha i postavlja Višeg predsednika rajnske provincije i gaulajtera Esena Jozefa Terbovena za komesara Rajha, koji je podređen samo njemu lično; Vermaht preuzima prava državne vojske. – 24.5. spoljno-politička služba organizuje savetovanje ministara na temu evropska velikoprostorna privreda.

Nakon lokalnog otpora pre svega u severnoj Norveškoj, potapanja deset nemačkih razarača i sletanja savezničkih trupa u Harštad, premeštaju se britanske jedinice na zapadni front. Kralj i vlada beže u Veliku Britaniju.

10. juna kapituliraju norveške trupe. Norveška ostaje operativna oblast.

Pri osnivanju Nemačko-norveške trgovačke komore 19.11. Terboven izdaje novi privredni proglas o poboljšanju infrastrukture.

1941-1943

Nemačka napada Jugoslaviju 6. aprila; Srbija je okupirana, u Hrvatskoj vlast preuzimaju fašističke ustaše.

22.juna počinje nemački napad na Sovjetski Savez; od 29.6. on se vrši i sa teritorije Norveške.

U prvih sedam meseci rata stradalo je 1,7 miliona sovjetskih ratnih zarobljenika pod nemačkim komandom.

5.8. Gering odobrava korišćenje sovjetskih ratnih zarobljenika kao radne snage u Norveškoj.

Organizacija Todt u martu 1942. preuzima upravu nad svim građevinskim projektima Komesarijata Rajha. Tokom aprila Oslo postaje glavno sedište „Operativne grupe Viking“. Sa 90.000 radnika organizacija Todt postaje najveći preduzetnik Norveške.

Himler je u pismu 27.4. dao saglasnost Hitleru i Šperu i stavio im na raspolaganje, stare SS-vođe i pripadnike policije kao „nadzornike“ za „zarobljenike sa jugoistoka u službi radnika“. On u jesen iste godine imenuje bivšeg komandanta KZ Sachsenhausena, Višeg SS vođu Lorica za „Inspektora z.b.V.“ u službi Wilhelma Rediesa, Višeg SS vođe grupe i generala u policiji, Višeg SS oficira i policijskog vođe na severu.

13.5. Hitler objavljuje tzv. Viking-naredbu: „Sprovođenje građevinskih mera koje sam ja izdao za Norvešku je odlučujuće za tok rata.“ Jedno od njih je i gradnja železnice Mo-Fauske-Narvik-Kirkenes, izgradnja puta Reichsstraße 50, danas E 6.

Do kraja rata preko 100.000 ratnih zarobljenika Sovjetskog Saveza, okruglo 4000 Jugoslovena i 1600 Poljaka bilo je na prinudnom radu u Norveškoj; od njih je 16.500 umrlo.

Juna stižu prvi jugoslovenski zarobljenici u Norvešku, „politički zarobljenici, koje je pribavio lično Komesar Rajha Terboven od jednog njemu poznatog policijskog vođe na jugoistoku.“

Beisfjord-masakar 17/18.7; 287 jugoslovenskih zarobljenika je ubijeno.

12.8. transportuju se iz emslandskih logora politički zarobljenici i kriminalci „radi korišćenja u radu na severu Norveške“. Bilo ih je ukupno 2.600.

Marta 1943. je postignut dogovor između Komesarijata Rajha i Vermahta: vojska je nadalje nadležna za jugoslovenske zarobljnike; biće tretirani kao ratni zarobljenici.

1944/1945 i kasnije.

4.10. Hitler naređuje povlačenje 20. planinske armije i uništenje infrastrukutre.

18.10. Crvena armija dolazi do norveške granice i zauzima Kirkenes. Borbe između Vermahta i Crvene armije traju do 6.11. Sovjeti dolaze do Tana, 150 km u unutrašnjost zemlje; Vermaht se povlači do Lyngenfjorda.

28.10. Hitler naređuje prisilnu evakuaciju 50.000 ljudi u severnoj Norveškoj. I ovde okupacione snage ostavljaju za sobom opustošenu i spaljenu zemlju; između ostalog uništeno je 11.000 stambenih kuća.

U oktobru se prvi prinudni radnici koji su pobegli iz Norveške u Švedsku vraćaju u domovinu, u Sovjetski Savez.

8. maja kapitulira Vermaht u Norveškoj i Keitel potpisuje konačnu kapitulaciju u Berlin-Karlshorstu. U Evropi je time završen Drugi svetski rat, u kojem je po proceni stradalo preko 60 miliona ljudi.

7. juna se kralj Haakon VII vraća u Norvešku.

24.10. je pogubljen Vidkun Quisling zbog izdaje zemlje. 90.000 sudskih slučajeva je pokrenuto. 24 Norvežana i 12 Nemaca osuđeno je na smrt od strane norveškog suda. Osumnjičeni nemački ratni zločinci su isporučeni Beogradu i Moskvi. Terboven i Redies su u maju počinili samoubistvo.

1953. je na ostrvu der Insel Tjøtta svečano otkrivena centralna ratna grobnica za Sovjete.

1955. premijera norveško – jugoslovenskog filma ‘Blodveien’.

2010. norveško–ruska zajednička izložba u vojnom muzeju u Oslu.

2017. izložba o organizaciji Todt u Muzeju tehnike u Oslu.

Scroll Up